Ovo delo je licencirano pod uslovima licenceCreative Commons Autorstvo 3.0 Unported .
субота, 29. октобар 2011.
уторак, 16. август 2011.
петак, 2. април 2010.
четвртак, 25. март 2010.
понедељак, 28. децембар 2009.
Kad Nikodije ugleda zlato,a ono kao da je izgubilo sjaj nekako čudno,šućmurasto nije onako veselo kao u bajkama a on pomisli možda je 13 karati,a možda i devet...
Šta sad raditi!!!upita se Nikodije.Ako komunističke vlasti saznaju uzeće mu sve i stopirati gradnju,a možda ga Tito i pošalje u jedinstveni logor na svetu koji je u mirnodopsko vreme legalno radio (goli otok) malo na oporavak,jer možda je on našao i više a prijavio samo ovo malo...
Nikodije nastavi da kopa tunele ispod zemlje i zanevši se tako i ne primeti da je prešo u imanje svog brata koji ga nije nešto posebno voleo.I eto ti nevolje.Brat hoće da ga tuži sudu i ko zna šta bi sve bilo na kraju da se nisu nagodili,ali od tada su u svađi kao najveći neprijatelji.
Onaj mali ćupčić nalik na naš krčag kao da ispriča Nikodiju svoju dugo čuvanu tajnu.Nikodije sakupi zlato i ostavi ga u podrum gde ga je i našao.U međuvremenu sin se oženio lepom ukrajinkom (to sam već opisao u priči GDE JE TAJ ŽIVOT),tu su i unučići...Ali eto ti opet nevolje, žena,sin i lepa ukrajinka zapeli da se zlato pretopi i da se proda .I on šta će odnese zlato u Dubrovnik starom zlataru koji ima tradiciju još od svojih pra pradedova koji su ispraćali tovare i tovare preko mora,karavane za Carigrad...Svi ukućani se okitili zlatom ko novogodišnje jelke,sem Nikodija,a za ostatak novca kuća se završi ali samo na dva sprata,a ostala dva i potkrovlje delimično(kuća kasnije pretvorena u hotel).Nikodije star, oronuo umro je završivši svoj san(hotel),žena prodaje jedan po jedan prsten,sin pravi violine i poklanja ih deci u dobrotvorne svrhe,ne svira više od kako mu je žena stradala baš u onom podrumu gde je pronađen ćup ,hotel je pust bez gostiju kažu da se kad uđeš u sobu ništa čudno ne vidi,ali se noću čuje neka tužna i mučna muzika i da gosti ne mogu da se opuste.........a da ona gomila zemlje urasla travom iza hotela idalje je tu valja je prosejati još jednom da ne promakne nešto.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
