Kad Nikodije ugleda zlato,a ono kao da je izgubilo sjaj nekako čudno,šućmurasto nije onako veselo kao u bajkama a on pomisli možda je 13 karati,a možda i devet...

Šta sad raditi!!!upita se Nikodije.Ako komunističke vlasti saznaju uzeće mu sve i stopirati gradnju,a možda ga Tito i pošalje u jedinstveni logor na svetu koji je u mirnodopsko vreme legalno radio (goli otok) malo na oporavak,jer možda je on našao i više a prijavio samo ovo malo...

Nikodije nastavi da kopa tunele ispod zemlje i zanevši se tako i ne primeti da je prešo u imanje svog brata koji ga nije nešto posebno voleo.I eto ti nevolje.Brat hoće da ga tuži sudu i ko zna šta bi sve bilo na kraju da se nisu nagodili,ali od tada su u svađi kao najveći neprijatelji.

Onaj mali ćupčić nalik na naš krčag kao da ispriča Nikodiju svoju dugo čuvanu tajnu.Nikodije sakupi zlato i ostavi ga u podrum gde ga je i našao.U međuvremenu sin se oženio lepom ukrajinkom (to sam već opisao u priči GDE JE TAJ ŽIVOT),tu su i unučići...Ali eto ti opet nevolje, žena,sin i lepa ukrajinka zapeli da se zlato pretopi i da se proda .I on šta će odnese zlato u Dubrovnik starom zlataru koji ima tradiciju još od svojih pra pradedova koji su ispraćali tovare i tovare preko mora,karavane za Carigrad...Svi ukućani se okitili zlatom ko novogodišnje jelke,sem Nikodija,a za ostatak novca kuća se završi ali samo na dva sprata,a ostala dva i potkrovlje delimično(kuća kasnije pretvorena u hotel).Nikodije star, oronuo umro je završivši svoj san(hotel),žena prodaje jedan po jedan prsten,sin pravi violine i poklanja ih deci u dobrotvorne svrhe,ne svira više od kako mu je žena stradala baš u onom podrumu gde je pronađen ćup ,hotel je pust bez gostiju kažu da se kad uđeš u sobu ništa čudno ne vidi,ali se noću čuje neka tužna i mučna muzika i da gosti ne mogu da se opuste.........a da ona gomila zemlje urasla travom iza hotela idalje je tu valja je prosejati još jednom da ne promakne nešto.